Trgovinski rat se produbljuje: Kina uzvraća sa 125% carina na američku robu, Si Đinping upozorava SAD na „samoizolaciju“

• Kina povećava carine na američke proizvode na 125% kao odgovor na Trampove carine od 145% na kinesku robu.

• Predsednik Kine Si Đinping upozorava da SAD rizikuju samoizolaciju ako nastave sa jednostranim trgovinskim merama.

• Trgovinski sukob poremetio je globalna tržišta, oborio cene nafte na četvorogodišnji minimum i izazvao zabrinutost zbog globalnih lanaca snabdevanja.

• EU je usvojila politiku “smanjenja rizika” u odnosu na kineski uvoz, balansirajući zaštitne mere s konstruktivnim ekonomskim odnosima.

U potezu koji dodatno pojačava trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije, Kina je objavila da će povećati carine na određene američke proizvode sa 84% na 125%. Ova eskalacija dolazi kao direktan odgovor na najnoviju odluku SAD da uvede carinu od 145% na kineski uvoz, čime se dodatno produbljuje spor koji je već izazvao poremećaje na globalnim tržištima i lancima snabdevanja.

Saopštenje koje je izdala Carinska komisija Državnog saveta Kine ukazuje na sve dublje tenzije između dve zemlje. Trgovinski rat, koji je započeo za vreme Trampove administracije, obeležen je nizom uzajamnih carinskih mera, gde obe strane pokušavaju ekonomskim pritiskom da dobiju ustupke. U tom kontekstu, predsednik Kine Si Đinping veruje da će se SAD „samoizolovati“.

Istorija trgovinskih tenzija

Koreni trenutnog trgovinskog sukoba sežu u rane dane Trampove predsedničke kampanje, kada je tadašnji predsednik oštro kritikovao Kinu zbog, kako je tvrdio, nepoštenih trgovinskih praksi. Tramp je tvrdio da je Kina iskorišćavala SAD kroz neravnopravne sporazume, što je dovelo do gubitka radnih mesta u američkoj industriji i velikog trgovinskog deficita. U govoru u Pensilvaniji u junu 2016. godine, Tramp je obećao da će kazniti Kinu i ponovo pregovarati o nepovoljnim ugovorima, s ciljem da se industrija vrati u SAD.

Ipak, realnost je složenija. Decenijama unazad, Kina je igrala ključnu ulogu u globalizaciji potrošačkih proizvoda, obezbeđujući Zapadu jeftinu robu koja je podstakla ekonomski rast i potrošnju. Američke kompanije su imale velike koristi od ovog aranžmana, a jeftina radna snaga u kineskim fabrikama pomogla je da cene ostanu niske za potrošače. Ključno pitanje ostaje: da li bi radnici u SAD bili spremni da rade te poslove za nisku platu? Za mnoge je odgovor – ne.

Upozorenje Sija Đinpinga: Samoizolacija i unilateralizam

Govoreći tokom posete španskog premijera Pedra Sančeza Pekingu, kineski predsednik Si Đinping upozorio je da SAD rizikuju samoizolaciju ako nastave da sprovode jednostrane trgovinske restrikcije. „U trgovinskom ratu nema pobednika, a suprotstavljanje svetu vodi ka samoizolaciji“, rekao je Si, prenela je agencija Sinhua. On je pozvao Kinu i Evropsku uniju da „zajedno odbace jednostrano nasilje“ u cilju zaštite legitimnih prava i međunarodnog poretka.

Evropska unija, koja se takođe suočila s američkim carinama, usvojila je politiku “de-riskinga” prema kineskom uvozu. Ovaj pristup kombinuje zaštitne mere, kao što su carine na električna vozila, sa nastojanjima da se očuvaju konstruktivni ekonomski odnosi. EU je upozorila na ozbiljne globalne ekonomske posledice i obećala protivmere, dodatno komplikujući međunarodnu trgovinsku scenu. Ipak, Sijevo upozorenje deluje preterano, s obzirom na to da se SAD ponovo povezuju i razvijaju uzajamno korisne trgovinske odnose sa drugim zemljama. Lideri Amerike imaju pravo i odgovornost da te ciljeve sprovode – bez obzira na sukobe.

Ekonomske posledice i globalni uticaj

Trgovinski sukob između SAD i Kine ima dalekosežne posledice. Globalna tržišta su uzdrmana, a cene nafte pale su na najniže nivoe u poslednje četiri godine. Lanci snabdevanja su u haosu, a kompanije širom sveta suočene su s neizvesnošću zbog promenljivih carina i trgovinskih politika. Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da bi trgovinski rat mogao da umanji globalni rast BDP-a za 0,5%, što je značajan udarac za već krhku ekonomsku situaciju.

Uprkos tenzijama, postoje i oni koji smatraju da SAD ne bi trebalo da odustanu od svojih pokušaja da isprave trgovinske neravnoteže. Ipak, izazov ostaje kako postići taj balans bez pribegavanja kaznenim carinama koje na kraju štete i potrošačima i kompanijama. Trampov plan za obnovu američke industrije kroz carinske promene mogao bi delimično uspeti, ali je to složen i sporan put.

Kako se trgovinski rat nastavlja, ostaje pitanje: mogu li SAD i Kina pronaći način da koegzistiraju i trguju mirno, ili će se ciklus odmazde i ekonomskog pritiska nastaviti i dalje pogoršavati? Odgovor možda leži u spremnosti na konstruktivan dijalog i priznanju da je, u globalizovanom svetu, prosperitet jedne nacije često neraskidivo povezan s prosperitetom druge. Si Đinping ipak nije u poziciji da odlučuje da li će SAD biti izolovane – o tome odlučuju američki lideri.